Овај термин је први пут употребио Хераклит из Ефеса, позивајући се на низ предлога о симптомима и дијагнози болести. Касније се овај концепт применио на физичку науку, а касније је уопштен на све врсте принципа.
Афоризам је песничка идеја, књижевна идеја. То је спис кроз који можете изнети изненадну идеју, изгледа као телеграм.
Афоризми су, дакле, предлози којима се жели изговорити нешто кохерентно и сажето. Идеју је предложио Хипократ у вези са реченицама које су коришћене за именовање симптома болести и дијагнозу истих. Идеја се из ове употребе проширила и на друге науке. Уобичајено је да се афоризми мешају са изрекама, пословицама, аксиомима, максимама и узречицама, између осталих врста израза. У многим случајевима ове речи се користе синонимно.
Апотхегм се такође сматра синоним за афоризма, који је изрека је од познате особе, а одликује је кратка и директна, као казну. Ово долази да укаже на манифестацију или одлуку која има мишљење о одређеном питању или проблему.
На општем нивоу, може се рећи да афоризам произлази из искуства. Због тога се углавном користе у областима у којима се научна метода не примењује. Током времена, у афоризми развио у неку врсту књижевног жанра или формату, често са поетске намере.
Афоризам типично ствара једна особа, која је према томе аутор. Међутим, пословице су рођене од људи и анонимне су. Такође се бави пословицама које такође имају имплицитно упозорење.
Примери: „аутор је дао још једну од својих познатих апофтега пре краја интервјуа“, „хоће ли стати са својим афоризмом?“ „Прилично сам висок, зато ми дајте савет“, „филозоф је написао неколико апофетми у животу на селу “.
На захтев науке или уметности, испостави се да је афоризам кратак израз врсте реченице која предлаже да се кроз њега створи мишљење о правилу или одредби.
Карактеристике концизности, краткоће и кохерентности су својствене карактеристикама афоризма и његов ће циљ бити да кроз ово оружје емитује идеју, оцену која погађа и не оставља места сумњи или забринутости у вези са чим се ради.
Међутим, треба приметити да истина не доминира увек у афоризмима, а још мање јер се може догодити да оно што се у афоризму предлаже на неку тему уопште не одговара истини или половини представљеној како је популарно речено. Стога је важно узети у обзир да изван ограничења која афоризам може предложити из своје форме, то не подразумева да је оно што се у њему говори апсолутна истина о којој се не расправља.