Антиматерија је термин који се у физици и хемији користи за дефинисање материје састављене од античестица, на пример антипротона (негативно наелектрисани протон) или антиелектрона (позитивно наелектрисани електрон), они су они који чине атом антиматерије, на исти начин на који електрон и протон чине атом водоника.
Антиматерија, како јој само име говори, супротна је материји, односно материја састављена од честица са електричним набојем супротним нормалном. Када материја и антиматерија дођу у контакт, оне узрокују уништавање и једне и друге, то јест да би дошло до трансформације где би се материја претворила у енергију.
Према космичкој теорији, једнаке количине материје и затворене материје су присутне у универзуму (из очигледних разлога), у удаљеним областима. Међутим, када се пронађу, дешавају се велики феномени разарања.
Антиматерију је 1932. године открио амерички физичар Царл Андерсон, у то време Андерсон је истраживао понашање космичких зрака, када је случајно посматрао и фотографисао позитрон. Тако проналазећи антиматерију. Ово откриће му је припало да 1936. добије Нобелову награду.
Касније су откривени антипротони, што је омогућио сателит Памела, лансиран 2006. Мисија овог сателита била је да спроведе проучавање енергетских честица сунца. Временом је човек усавршавао технику вештачке производње антипротона.
Експериментима је потврђено да када се материја и антиматерија сударе, они неутралишу и нестају. Материја која нестаје трансформише се у гама зрачење; потврђујући на овај начин оно што је изражено у Ајнштајновој теорији релативности, која је предвидела реверзибилност између материје и енергије.
Антиматерија има разне намене: може се користити као гориво. Такође се може користити за производњу енергије, јер је један од најмоћнијих извора енергије које човечанство познаје, поред тога што не загађује; једна кап је способна да произведе (један дан) електричну енергију за цео град.
У медицинској области, главна примена антиматерије је „позитронска емисиона томографија“. Гама зраци који потичу од уништавања материје и антиматерије користе се за лоцирање туморских ткива у телу. Такође се примењују у терапијама карцинома, очекује се да се употребом антипротона могу уништити канцерозна ткива.