Ова реч се користи за дефинисање особе која не осећа сексуално интересовање за другог, било да је реч о мушкарцу или жени. Због тога није у могућности да има секс са било ким. Можете одлучити у неком тренутку да имате секс са неким, али само то да уради ако хтели да имају децу или да задовољи ту особу.
Асексуалност не би требало да буде повезана са целибатом или сексуалном апстиненцијом, јер су то углавном понашања која потичу из верских или личних разлога.
Асексуалне особе, које немају сексуалну жељу за било којим другим човеком, не подударају се ни са једном познатом сексуалном оријентацијом и, уопште, су субјекти који се никада не заљубљују, а још мање имају партнера. Међутим, могу бити друштвено активни и одржавати велике пријатељске везе са људима који их разумеју и подржавају. Асексуалци се могу венчати, мада то не значи да имају сексуални контакт са својим партнерима.
Одобравање асексуалности као сексуалне оријентације је нешто сасвим ново, па је мало референци на ову тему.
С друге стране, у оквиру биологије назива се несполним размножавањем, где је један организам способан да рађа друге организме. Ову врсту репродукције карактерише неучествовање полних ћелија, односно овула и сперме. Организми који имају ово стање су: одређене биљке као што су алге и гљиве, бактерије, протозое, анелиди.
То је изузетно једноставан процес, у организмима животињске природе настаје митозом, процесом у којем је ћелија уситњена на две или више ћелија. У случају биљака, процес потиче кроз споре, оне се налазе испод лишћа, када споре сазреју, обично се распршују деловањем ветра и воде; па када ови падну на идеалан терен за њихов раст, започиње процес развоја који даје нову биљку.
Ова врста репродукције има одређене предности: једна од њих је једноставност њеног процеса, јер је укључена само једна јединка; па је опстанак врсте загарантован. Може се рећи да је једини недостатак чињеница да, будући да нема генетске разлике између оца и његовог детета, организам који потиче мора се врло добро прилагодити свом природном окружењу.