Шта су злочини против живота? »Његова дефиниција и значење

Anonim

Злочини против живота, познати и као злочини против човечности, су одређена дела која су намерно почињена као део широко распрострањеног, систематског напада или појединачног напада усмереног против било ког цивила или идентификованог дела цивилног становништва.

Прва оптужница за злочине против човечности догодила се на суђењу у Нирнбергу. Од тада, злочине против човечности процесуирали су и други међународни судови, попут Међународног суда правде и Међународног кривичног суда за бившу Југославију и Међународног кривичног суда, као и домаћа кривична гоњења. Закон злочина против човечности или злочина против живота, развио се углавном еволуцијом међународног обичајног права.

Злочини против човечности нису кодификовани у међународној конвенцији, иако тренутно постоје међународни напори за успостављање таквог споразума, који води Иницијатива за злочине против човечности.

За разлику од ратних злочина, злочини против човечности могу се починити током мира или рата. Они нису изоловани или спорадични догађаји, али су део владине политике (иако починиоци не морају да се идентификују са овом политиком) или широке праксе злочина које толерише де фацто влада или власт.

Ратни злочини, убиства, масакри, дехуманизација, геноцид, етничко чишћење, депортације, неетично људско експериментирање, вансудске казне, укључујући погубљења по кратком поступку, употребу оружја за масовно уништавање, државни тероризам или државно спонзорство тероризма, одреди смрти, киднаповања и присилни нестанци, војна употреба деце, неправедно затварање, ропство, канибализам, мучење, силовање, политичка репресија, расна дискриминација, верски прогон и друге повреде људских права могу достићи праг кривична дела против живота ако су део широко распрострањене или систематске праксе.

Живот је највредније законско право човека, јер ако му недостају друга добра, то за њега нема смисла, а такође је и законско право које држава треба да заштити да би заштитила егзистенцију својих становника, суштински елемент државе, који такође има обавезу да обезбеди сигурност.