Стероиди су хормони који природно потичу из тела, а који се рађају из органских једињења која су резултат молекула који се назива циклопентанперхидрофенантренин или познат и као стеран, тај хормон луче телесне жлезде и на тај начин се шири кроз струју крв. Стероиди формирају хормоне и витамине стварајући четири повезана прстена. Три од њих са шест честица или једна са пет, са укупно 17 честица угљеника. У стероидима се ова главна организација мења додавањем неколико практичних скупова, као што су карбонили и хидроксили (хидрофилни) или угљоводонични укрштаји (хидрофобни).
Стероидно језгро је врло ригорозно и обично има дистрибуцију сребра. Компоненте које долазе из овог језгра има метил групе (-ЦХ3) у простору 10 и 13, они симболизују угљеника 18 и 19, као и карбонил или хидроксил на угљенику 3, обично постоји угљоводонични ланац у исто време заглављени на угљенику 17, постојање метила, хидроксила или карбонила и амплитуда у ланцу успостављају различите структуре супстанце.
Стероиди се дефинишу вршењем различитих функција у унутрашњем делу људског тела. Једна од главних функција је регулисање метаболизма главних макронутријената који се састоји од масти, угљених хидрата и протеина. На исти начин служе за уштеду пропорција електролита и хомеостазе која је одговорна за уравнотежење важних покрета, јер мора задржати исти ниво воде у ћелијама тела. На исти начин, кардиоваскуларни, нервни, мишићно-скелетни и бубрежни систем одржавају се у оптималном стању.
Код сисара као што су људи, стероиди обављају значајне функције јер регулишу ниво секреције жучи и ниво соли, као и редослед и дистрибуцију холестерола, који је стероид у ћелијској мембрани, заједно са фосфолипиди, такође у своју хормоналну функцију укључују глукокортикоидне и минералокортикоидне кортикостероиде, андрогени попут тестостерона налазе се у мушким полним хормонима, а витамини Д и њихови деривати такође садрже стероиде.