Назив флебитис је означен за патолошко стање у којем постоји запаљење на нивоу вена, обично се производи блокадом крвотока, односно лошом циркулацијом и често се примећује у венама које се налазе у доњи удови.
Регија у којој се налази флебитис је поцрвенела и упала што производи симптоме као што су бол, упала и уртикарија (свраб), праћени осећајем трњења у погођеном уду, флебитис никада неће ићи даље, представљајући трајну нелагодност свакодневни живот пацијента, међутим онај који може створити компликацију је тромбофлебитис, ово је флебитис (запаљење вене) настао прилепљивањем угрушка на зид крвног суда, ова патологија мора бити под сталном пажњом и посматрањемБудући да постоји ризик да се део тог угрушка може одломити и путовати кроз крвоток, у тренутку када честица угрушка путује кроз све крвне судове, позната је као емболус и може бити постављена у посуде мањег калибра, што потпуно омета нормалан пролаз циркулације.
Постоји ризик да се емболус налази у плућима који генеришу плућни едем или се налази у коронарним артеријама узрокујући акутни инфаркт миокарда (АМИ), а може се налазити и у церебралним артеријама (оне су најмање) који потичу од исхемијске цереброваскуларне несреће (ЦВА) услед смањења кисеоника, који може прећи у хеморагични, усложњавајући здравствени статус пацијената.
Пхлебитис првенствено генерише трауме на васкуларном нивоу преко неког патогена или остати још дуже интервале времена, ове инфламације се могу класификовати у површно и дубоко. У површна упала вена се генеришу у венама који су близу коже, и дубоке вене су отоци који се налазе унутар чланова, они су ређе и теже решити. Најчешћи симптоми код флебитиса су: упала у пределу где се налази захваћена вена, бол при палпацији, осећај врућине и осетљивости на месту повреде.