Неправилни разломак је онај чији је називник мањи од његовог бројила. Узимајући ово објашњење у обзир, можемо рећи да је 4/3, да наведемо случај, неправилан разломак. Његов бројилац је 4, а називник 3: Као што видите, бројилац је већи од називника. Ако решимо поделу, приметићемо да је резултат већи од 1: 1,33.
Разломак је израз који се односи на поделу. Састоји се од два броја раздвојена од поделе линије: бројиоцу (фоунд он овој линији) је број који се дели, док именилац (која се налази испод линије) је износ којим се дели. Када су бројилац и називник једнаки, знамо да је то цео број записан као разломак, на пример 6/6. Обично се каже да је ова врста разломка неправилна.
Ако оно што желимо је да неправилни разломак пренесемо на мешани број, оно што морамо учинити је поделити бројилац са именитељем. Количник ће бити цео број који припада мешовитом броја, а остатак ће бити бројилац разломка, а именилац остати исти.
Морамо бити јасни да је увек могуће, у случају неправилног разломка, разложити га на збир целог броја плус одговарајући разломак у коме је бројилац мањи од називника.
За математику је неправилне разломке тренутно лакше користити од мешаних разломака. Али, за свакодневну употребу, људи боље разумеју помешане бројеве.
Вежба претварања неправилног разломка у мешани број је једноставна: бројилац морамо разложити на такав начин да је дељив са називником, што резултира целим бројем (у примеру 4/2 = 2), преосталим разломком (у овом случају ½) биће разломак.
У сврхе математичке анализе бескорисно је изражавати неправилан разломак бројем јединица које има и количником мањим од једне, јер је важан сваки број одвојено: операције између разломака, као и оне које комбинују разломке а цели бројеви су много једноставнији утолико што радите са неправилним разломцима.
Иако се операције између правилних и неправилних разломака изводе на исти начин, у оба случаја постоје одређене диференцијалне карактеристике, као што је чињеница да множење између неправилних разломака резултира одговарајућим разломком.