Свиње укључују низ животиња које су припитомљене како би их најбоље искористиле; ову врсту стоке чине свиње, свиње или свиње. Ове животиње су сисари велике интелигенције, толико да се она упоређује са пасом или дететом од приближно 3 године; Наводи се да чак могу да препознају његово име и успеју да се прилагоде породичном животу с обзиром на то да је реч о изузетно послушној животињи, са просечним животним веком од око 15 година. Свиње немају знојне жлезде па им је потребно да уђу у блато да би се охладиле.
Припитомљавање свиња води порекло са Блиског Истока пре неких 13.000 година; Међутим, сличан процес је спроведен у то време, припитомљавања у Кини. Данас се пракса припитомљавања и експлоатације ових животиња обавља готово у целом свету. Свиња се успева аклиматизовати у готово било ком екосистему, али је још више повезана са регионима у којима се производи кукуруз због свог припитомљавања и узгоја, јер је кукуруз изврсна храна за повећање своје тежине.
Свиње пружају одређене користи људима, као што су месо, масноће, кости, длаке и кожа, а поред тога кроз њих се може створити низ нуспроизвода, чија употреба представља увод у разне индустрије, попут производња четкица, четкица, четкица итд. Такође у производњи лепка и желатина који се добијају од копита ове животиње; жлезде могу послужити за реализацију лекова; поред многих других употреба.
Може се говорити о дивљој и домаћој свињи, иако њихова диференцијација није баш велика; у одређеним деловима света домаћа свиња је постала дивља; животиње које могу утицати на екосистем. Међу најчешћим расама свиња су: јоркшир, који је велик и беле боје са ружичастом пигментацијом; ландрас, такође беле боје и има велику дужину тела; Дуроц је тамне боје средње дужине, а лице и уши донекле су му висећи; и Хампсхире, црна је са белом траком која окружује цело тело.