Влажност је климатолошки фактор који се дефинише као водена пара садржана у атмосфери. Као што је познато, две трећине земље покрива вода (океани, реке, језера) из које долази водена пара. Ова водена пара омогућава стварање облака, који заузврат сарађују са влажношћу околине, када приликом кондензације падну на земљу у облику кише или снега.
Влажност се класификује као:
Релативна влажност: је веза која постоји између количине паре у ваздуху и оне коју би требало да засићи на истој температури. То значи да када говоримо о релативној влажности од 50%, то значи да од све водене паре коју ваздух може покрити на тој температури, она има само 50%.
У овом случају, да би могла да мери ову врсту влажности, метеорологија користи инструмент назван хигрометар, који бележи и релативну влажност и температуру.
Специфична влажност: то има везе са тежинском количином влажности која је потребна за засићење килограма сувог ваздуха.
Апсолутна влажност ваздуха: обично се не мери често, а има везе са тежином водене паре по јединици запремине.
И специфична и апсолутна влажност обично се користе (поред метеоролошке равни) за мерење дрвета, зрна кафе, памука, папира итд. Мерачи влаге користе се за мерење ове врсте влажности.
Али зашто потиче влага? Па, то се дешава јер када се ваздух загреје, он мање тежи и расте, али док се диже постаје хладан и када се хлади доводи до кондензације водене паре и стварања малих капи воде које су узрок пораст облака.
Израз влажност такође се односи на количину воде која прожима тело, на пример када се одећа накваси, каже се да је влажна. Влага такође може створити одређене непријатности када се појави у кућама или другим врстама зграда, то се обично догађа због неког цурења или филтрације воде, због чега зидови упијају влагу и на којима можете видети изглед мрље, да ће се при додиру осећати влажно.
Важно је напоменути да када се влага појави у кући, неопходно је решити шта је производи, јер то може утицати на здравље људи који у њој живе.