То је акустични талас или звучни талас чија је фреквенција испод чујног спектра људског уха (приближно 20 Хз).
Инфразвук користе велике животиње као што је слон да без проблема комуницирају на велике даљине (звукови од 100 до неколико километара од курса). Кључ да ове животиње могу чути на овим релацијама је раздвајање ушима, јер је то директно пропорционална фреквенцији таласа могу ухватити (за разлику од малих главом животиње). Недавно је показано да слонови снимају инфразвук не само ушима, већ и да осећају вибрације које сами производе од ногу, јер њихови нокти делују као проводници нискофреквентних звукова.
Инфразвук је предност разних животиња, посебно већих, попут слонова, које га користе за комуникацију на велике удаљености.
Способност да чују на огромним растојањима је вероватна захваљујући величини њихових глава и одвојености ушију, што је директно пропорционално учесталости коју могу покупити. Вреди напоменути да слонови чак успевају да ухвате инфразвук када перципирају вибрације које производе покретима ногу, јер њихови нокти делују као проводљиви сензори звукова који имају малу фреквенцију.
Главна примена инфразвука је откривање објеката. То се ради због лоше апсорпције ових таласа у медијуму, за разлику од ултразвука, као што ћемо видети. На пример, талас од 10 Хз апсорбује се четири пута мање од таласа од 1000 Хз у води.
Недостатак је што објекти који се откривају морају бити прилично велики, јер је на таквим фреквенцијама таласна дужина веома велика, што ограничава минимални пречник објекта. Као пример, рећи ћемо да инфразвук од 10 Хз има таласну дужину од 34 м у ваздуху, тада објекти који се откривају морају имати минималну величину реда од 20 м у ваздуху и 100 м у води.
Занимљивост у вези са инфразвуком је да је и људско тело способно да произведе ову врсту звука кретањем мишића, клизећи један преко другог, кроз уши, па чак и срце.