Настао је много пре писања; На почетку првих цивилизација, када су људи сматрали да жељу за славље радова, са којима су њихови преци су обавили име у свету.
Епска поезија приповеда о подвизима јунака, повезаних са легендарном прошлошћу, чије их славно понашање чини моделом врлине (храбрости, племенитости, верности итд.). О овој врсти поезије на почетку говорили су певани од стране професионалаца и уз музичку пратњу. То је објективна поезија, јер песник делује као једноставан приповедач догађаја који са њим нису повезани.
Генерално, протагонисти ових дела приповеданих у епској поезији нису пуки смртници. Они су хероји који се суочавају са најтежим ситуацијама и остављају их победницима. Епска поезија не показује слабост јунака, већ његов људски карактер који је супериорнији од осталих смртника.
Ево једне од многих епских песама у историји:
- Хомерова Илијада (око 9. века пре нове ере), која у 15.696 стихова приповеда о опсади града Троје од стране Грка, која је трајала десет година. У небројеним ратним авантурама које су се одиграле у овом дугом периоду појављују се најпознатији јунаци велике грчке епске књижевности.
- Хомерова Одисеја, која у 12 007 стихова приповеда о авантурама Уликса, лукавог краља Итаке, последњег од јунака који је учествовао у Тројанском рату и вратио се у родну земљу.
- Еп о Гилгамешу, асирско-вавилонска национална песма, која бележи чете јунака Гилгамеша, у потрази за бесмртношћу.
- Прича о Зареру, перзијском делу из 5. века после Христа, у коме се памте борбе кроз које се ширила зороастријска религија.
- Махабхарала, индијска песма огромне дужине (110.000 строфа!), Коју је компоновало више аутора, између 400. п. Ц. и 400. наше ере. То је права енциклопедија индијске цивилизације.
Једна од његових главних карактеристика је:
Има следеће варијанте или поџанрове: еп, епска песма, култна епска песма, романса, традиционална прича, мит, легенда, прича, роман. Свака, пак, има различите врсте или класе текстова, посебно мит, традиционалну историју и роман.
- То може бити на два начина: директно и индиректно.
- Могу се нејасно заснивати на стварним или измишљеним догађајима.
- Приповедање се врши у прошлости.
- Приповедач се може или не мора појавити у делу, али није увек присутан, као у лирском жанру, или у потпуности нестаје, као у драмском жанру.
- Облик који се пожељно користи у епском или наративном књижевном делу је прозни или дуги стих (хексаметар, александријски стих…)
- Тежи да укључује и друге жанрове (лирски, драмски, дидактички), па је обично тај са највећом дужином.
- Може представити поделе у својој спољној структури, као што су поглавља, епиграфи.