Шта је пракса? »Његова дефиниција и значење

Anonim

Реч пракис значи "пракса", ово је грчки терминологија која идентификује пракса као процес у којем се теорија трансформисана у пракси, то јест, Пракис је примена изучену методологије и сама постаје део свакодневног живота.

Пракис је био фаза у којој се знање предмета користи за извођење радње, из тог разлога пракис је далеко од књига или учионица, већ се налази у самом свету, када се каже Идеје које проучава и анализира примењује или доживљава насељени свет. Ова терминологија има велику важност у социополитичком моделу названом „марксистички“, модел марксизма примењује и осмишљава економиста, револуционар и апликант филозофије Карл Марк, који је био Јевреј са немачким коренима.

За следбенике ове идеолошке гране пракса је кључ постизања везе између човека, природе, као и друштва, односно човек захваљујући пракси стечених знања постиже велики развој на терену рад с којим је укључен, посао, пољопривредни и завршава. Стога марксисти сматрају праксу средиштем живота просперитетног и марљивог човека, јер је он резултат проученог, анализираног и теоријског основа знања за оно што смо научени који нам на радном месту омогућава вежбање метода и радњи које омогући нам боље извршење посла или обавеза.

Филозофски гледано, овај појам је у суперпозицији понашања јер пролази кроз схваћено знање, што је врлина мисли или практична мудрост, резиме појма речи фоноза који се односи на способност размишљања о томе како и како зашто деловати и мењати понашање. Пракса за Аристотела је акција која утиче на себе и на особу, водећи је до спознаје у животу и на било ком пољу, да је за постизање добре праксе или вежбања неопходно имати знање о томе како то учинити.

За Аристотела је подела човековог живота и делатности у три категорије била практична и корисна, јер је сам живот сумирао на једноставан начин, следеће су категорије: Теорија, која је потрага за знањем, истина која даје моћ да зна. Спознаја, која је подразумевала стварање нечег новог и Пракса или пракса, односно деловање, решавање проблема који проистичу из свакодневне и сталне праксе.