У медицинском пољу Прогериа је ретка генетска болест која се састоји од превременог старења деце. Ова болест је узрокована мутацијом гена због којег ћелије постају нестабилне, а процеси старења се убрзавају од првих година живота. Према студијама, једно од сваких седам милиона рођене деце има ово стање, склоно белој раси.
Прогерија је позната и као Хутцхинсон-Гилфорд синдром прогерије, у част енглеског лекара Јонатхана Хутцхинсона који ју је први пронашао и Хастингс Гилфорд-а, који је спроводио различите анализе о њеним карактеристикама и развоју.
Пацијенти са овом болешћу испољавају следеће клиничке карактеристике: Ниског раста, истакнутих очију, седе косе у детињству, превремене ћелавости, наборане и суве коже, велике лобање, одсуства трепавица и обрва, танких и скелетних екстремитета, промене у зуби, срчани проблеми, артериосклероза, остеопороза, артритис, катаракта, мрље на кожи, између осталог.
Деца рођена са овим стањем изгледају нормално и тек након дванаест месеци почињу да се јављају први знаци болести. Деца са прогеријом очекују животни век од 13 година, мада постоје случајеви када умиру млађе или доживе двадесет година.
Важно је појаснити да ова болест не потиче јер су отац или мајка генетски склони стварању поремећаја. На Напротив, ова болест, као што је већ поменуто, је узрокована спонтана мутација у време зачећа. Ова болест доводи до брзог старења деце (процењује се да је то осам пута брже од уобичајене), због чега генерише све врсте услова повезаних са старењем. С друге стране, на психолошком нивоу, дете са Прогеријом представља ментални развој у складу са својим годинама, са сопственим емоцијама и интелигенцијом за своје године.
Тренутно не постоји третман који даје позитивне резултате у борби против ове болести. Али постоје третмани за ублажавање или спречавање неких ефеката које ово стање може проузроковати, на пример, мождани удар, болести срца, између осталог.