Шта је комутативна својина? »Његова дефиниција и значење

Anonim

Променити се значи путовати на посао. Сходно томе, ако говоримо о комутативном својству математичке операције, то значи да је у овој операцији могуће променити елементе који у њу интервенишу.

Комутативно својство се дешава сабирањем и множењем, али не и дељењем или одузимањем. Стога, ако додам два сабирања променом њиховог редоследа, коначни резултат је исти (30 + 10 = 40, што је тачно једнако 10 + 30 = 40). Исто се дешава ако додам три броја или више. У односу на множење, такође важи и комутативно својство (20 × 10 = 200, што је исто као 10 × 20 = 200).

Комутативно својство указује да редослед бројева који се користе у операцији не мења резултат поменуте операције. Комутативно својство приказано је сабирањем и множењем и дефинише могућност множења или сабирања бројева у било којем редоследу, увек постижући исти резултат.

Познавање комутативног својства при сабирању и множењу је веома корисно, посебно када се решавају једначине са непознатим, јер уклања терет одржавања одређеног реда за сваки од његових додатака и фактора. Не заборавимо да горе представљени примери одражавају најједноставније могућности, јер би следећа једначина такође могла бити дата како би се показала ефикасност комутативног својства у обе операције:

(А к Ц + З / А) к Б + Д + Е к З = Д + Б к (З / А + Ц к А) + З к Е

Морамо имати на уму да се у овом случају комутативно својство може применити тако да добијемо неколико еквиваленција, јер се укључивањем сабирања и множења повећава могући број комбинација. Много сложенија једначина могла би имати операције као што су корен и оснаживање, као и константе (фиксне вредности, за разлику од променљивих) и поделе које покривају цео појам или његов део.

У популарном језику се често каже да редослед фактора не мења производ, односно не утиче на коначни резултат. Овај колоквијални израз применљив је у оним контекстима у којима можемо променити редослед нечега и ова промена не утиче на циљ који желимо да постигнемо (на пример, када је равнодушно да нешто започне постављањем са једног или другог места). Оно што је занимљиво код овог начина говора је чињеница да он подразумева математичку димензију стварности, посебно комутативно својство.