Сведочити је глагол који указује на радњу сведочења или сведочења о одређеном догађају, уопште када се успостављају параметри сведочења, као што је хронологија чињеница и тражи се истина. Израз је више правни него свакодневни, јер се користи на суђењима у којима је потребно расправљати о нечијој кривици или невиности. Сведочење додаје случај и више информација случају, а у многим случајевима сведочења могу решити проблем. Изван правног поља налазимо исте прописе, али на мање званичан начин, на пример: „Неопходно је да син сведочи пред родитељима зашто је пао на толико предмета“, то је уобичајено питање, решиво код куће, али на исти начин родитељи представљају претпостављеног који суди и сина који је крив или невин према сведочењу.
Најзанимљивије у вези са појмом сведочи његово порекло, јер су, поред пронађених прича, синоним за заклетву. Нема вехемент доказа који то потврђују, али верује се да су у старом Риму сведоци десном руком узимали сопствене тестисе у знак заклетве, то јест да су се тестисима заклели да је истина оно што су рекли. Етимологија појма са своје стране показује нам да његово порекло може бити из неколико култура, најпознатији је иберолатински „ Тестифицаре “ који је пак састављен од „ Тестиса “ што значи „ сведок “ и „ Фацере “ од „ До„Што нам у конверзији на шпански језик указује да је„ Наведите сведока “.
Циљ глагола је јасан, пружити релевантне информације које поткрепљују истрагу, у многим случајевима се захтева да особа сведочи, тако да је однос између сведочења и сведока од виталног значаја за процес. Треба узети у обзир да из правне сфере постоје обичаји попут стављања руке на библију да се пред њом закунете да се говори истина, само истина и ништа осим истине.