Име вулгата дато је латинској верзији светог библијског списа који излаже разне приче из руке светог Јеронима, а католичка црква, особа која је постигла овај превод, провела је много година правећи ово Радио сам од 389. до 405. године после Христа, преводећи са хебрејског на латински језик да би могао да се разуме у многим деловима света; рекао је преведена Библија је позван Вулгату да се сматра "популаран. "
Док је радио своје дело, Јеронимо се трудио да буде што вернији хебрејском тексту којим се бавио, али без обзира на његове напоре вулгат има много контекстуалних грешака, а прва грешка је била слобода превода који је овај човек направио јер је могао да направи мале измене када је сматрао да су прикладни, стога се може сматрати да вулгата није потпуно веран и прецизан превод, већ да је њена структура мало измењена да би се боље поставило место речи. Још једна контрапродуктивност дословног превода са хебрејског на латински је то што је верзија која је коришћена за превод направљена на јединственом хебрејском језику, па би латински превод био други пут да су библијске речи преведене и наравнонеки библијски одељци могли би да промене или утичу на овај проблем.
Многи су рукописи који подржавају да вулгата која постоји данас, према причама које се односе на сваки рукопис, има различито име, а најстарији од њих је кодекс „Амиатинус“ који је написан за осми век, према Хронолошки редослед прати кодекс „Фулденсис“ који је написан 545. године после Христа и на крају „Диатессарон“ који је кључни рукопис за јеванђеље. Време када је вулгата више пута модификована је у средњем веку грешком људи задужених за ово дело, посебно у бројним приликама када су људи из манастира преводили за европско краљевство и различите језике којима је руковао.
