То је правни систем графиран у облику пирамиде, који се користи за представљање хијерархије закона, један изнад другог и подељен је на три нивоа, основни ниво у коме се налази устав, као врховна норма државе а из којег је изведена основа валидности свих осталих норми које се налазе испод њега, следећи ниво је правни и постоје органски и посебни закони, праћени уобичајеним законима и уредбама закона, да би се затим наставите са подзаконским нивоом где налазимо прописе, испод ових уредби и на крају на крају пирамиде имамо реченице, а како се приближавамо основи пирамиде, она постаје шира, што значи да постоји већи број правних норми.
Ханс Келсен, творац Келсенове пирамиде, правник, политичар и професор филозофије на Универзитету у Бечу, дефинисао је овај систем као начин повезивања низа правних норми и главни облик односа између њих у систему, На основу је принципа хијерархије. То значи да су норме или закони који чине правни систем међусобно повезани према принципу хијерархије, тако да закону доле не може бити противречан други који је горе, јер не би имао правно дејство или не би требало.
У примени Келсенове пирамиде у венецуеланском правном систему могу се уважити три нивоа.
На основном нивоу имамо устав, у којем би се могли споменути преамбула, догматски и органски, три основна дела устава. Затим настављамо са законским нивоом, где су садржани органски закони који према члану 203 устава те земље представљају оне који диктирају наредбе за организовање јавних овлашћења или развијање уставних права и они који служе као нормативни оквир за други закони. Затим имамо законске уредбе које су норме са рангом закона које диктира извршна власт без интервенције било ког конгреса или парламента, на овом нивоу постоје и уобичајени и посебни закони. На последњем нивоу подзаконски имамо прописе,уредбе и казне и укључени су у овај ниво јер немају статус формалног закона.