Шта је планирање учионице? »Његова дефиниција и значење

Anonim

Планирање учионице су часови које сваке године припрема сваки наставник и представљају предлог о томе шта ће се предавати, методе које ће се користити, време које ће потрајати, наставни ресурси који ће се користити и могућност увођења сваког садржаја, све с обзиром на утврђене циљеве. Садржај мора бити прилагођен општем наставном програму и може се прилагодити институционалним циљевима.

Планирање је успостављање пута до краја, рачунајући на ресурсе и средства. Не понашате се случајно, већ размишљате о томе како и чиме постићи циљ. У случају наставе, сваки час мора бити планиран, тако да буде продуктиван и профитабилан, међутим од руководства школе то није у потпуности могуће контролисати, али оно што је обавезно је презентација годишњег планирања.

Постоје основни елементи за добро планирање учионице:

  • Анализа и систематско преформулирање циљева и садржаја образовања на одговарајућем нивоу или модалитету.
  • Објективно вредновање образовних резултата постигнутих у просеку ученика. Као и наставне технике и методе учења.
  • Тип или типови администрације и организације школског рада.
  • Методе надзора и вредновања дидактичког рада.
  • Дидактички инструменти Садржај и методе припреме васпитача. Анализа специфичних фактора ефикасности сваког нивоа и врсте наставе.

Планирање учионице одвија се на почетку школског периода и планира се током целе године, тако да могу настати изненађења, непредвиђени догађаји који коче развој како је планирано или, ако је потребно, уводе нове садржаје. Због тога пројекат мора бити отворен и флексибилан.

Планирање се врши на основу постојећег курикулума, искуства наставника, дијагнозе групе и постојећих педагошких теорија у том погледу.

Постоје и правосудни пројекти с обзиром на захтеве, специфичне ситуације или специфичне интересе дотичне групе и то може бити краткорочно или дугорочно. Требало би их укључити у годишње планирање или их касније уградити ако је проблем настао након његове припреме. Много пута укључују људе изван школске установе, на пример, праве школске новине или радио.