Синоним је за јемство и додатна је обавеза, јер се као реч сама за себе тренутно не користи у правном смислу, за овај термин задовољења или јемства који потиче из доба римског доба, где је створен да реализација или задовољење било какве штете или усменог обећања датог или датог, ради испуњења посла, начин је присиљавања онога који је нешто обећао или проузроковао било какву штету, или да се, ако то не учине, обавежу други који су били одговорни или су претпостављали да обавеза, односно да иста особа која је обећала или њихови рођаци као њихови рођаци преузму одговорност за испуњење исте или за отклањање квара.
Тако је дужник био задовољан, било лично било римске владе, због чега је наведени допринос поништен и ослобођен кривице и повреде за наведену кривицу, на тај начин су оштећени и дужници били задовољни жељеним резултатом. Ови захтеви у давним временима, као што је било у Римском царству, дата реч је вредела и вредела је више него писани декрет, име особе је било његово сведочанство о поузданости и поштовању, као о беспрекорној репутацији у том друштву.
Те чињенице су се преносиле с колена на колено, ако се предак није бринуо о ономе што су радили његови будући потомци, тиме би био замрљан, и управо су они морали да плате или носе ову мрљу у његово име, живећи са грешком коју су деца имала, Случај је био новчаног дуга, да се откаже наведена исплата или да се испуне обећања дата у њихово име, јер би породични клан то утицао, у супротном, ако би био на добром гласу, стекао би бенефиције и просперитет клана.
Тренутно још постоји ова алтернатива јемства и гаранције, у суђењима правних процеса они је намећу као обавезу да могу да стекну слободу под условима које оптужени мора отказати, а тиме и слободни док се суђење за његово кривично дело спроводи У случају лакших прекршаја, то су поправне новчане казне, као казна да се она не понови.