Бактерија је најмањи једноћелијски организам који постоји на Земљи, припада царству монера, одликује се прокариотском ћелијом, у којој се њен генетски материјал обично налази груписан у нуклеарном региону коме недостаје сопствена коверта или мембрана; односно нема језгро или ћелијске органеле (митохондрији, хлоропласти итд.). По свом облику, бактерије се могу класификовати на: бациле (издужене или у облику штапића), вибрионе (закривљене), спириле (валовите или спиралне) и коке (заобљене). Потоњи се могу јавити појединачно, у паровима (диплококи), у поравнаним групама (стрептококи), у неправилним масама (стафилококи) или у кубним масама (сарцини).
У Бактерије такође има за исхрану, способност коришћења различите облике енергије и хемијске структуре зида њиховој ћелијској или неке сорте разлика. Неки су хетеротрофни, не требају извор енергије да би преживели; а други су аутотрофи (фотосинтетизатори или хемосинтетизатори) способни да енергију добијају из једноставних супстанци.
У хетеротропхиц бактерија уз гљива, обогаћује земљу и промовише раст биљака, чиме разграђују органску материју, чиме игра кључну улогу у екосистемима.
Велики број бактерија су оне које производе неке најчешће и најопасније болести у живим организмима попут колере, сифилиса, упале плућа, тетануса, тифуса, дифтерије итд. Међутим, треба напоменути да су неке бактерије корисне, помажу у разградњи сварене хране, а друге су способне да производе антибиотике и користе се у научним истраживањима, посебно у биотехнологији и генетском инжењерингу.
С друге стране, бактерије имају широку индустријску употребу у производњи сира, јогурта и млечних деривата, као резултат процеса млечне ферментације; вино, пиво и друга алкохолна пића, добијена у алкохолној ферментацији; сирће или сирћетна киселина, добијена у сирћетној ферментацији, а такође и у производњи лимунске киселине, ацетона, између осталог.