Полазећи од етимологије сваке речи, можемо рећи да реч култура потиче од латинског „култура“, а физичка реч од латинског „пхисица“, а ово од грчког „τα φυσικα“. Под физичком културом подразумева се скуп пракси, навика, искустава и достигнућа која се добијају рекреацијом и применом основа, принципа, методологија оријентисаних на обуку и вежбање човека и онога што је повезано са физичком материјом која се води образовању, здравље, физичка спремност, такмичење и разонода. Другим речима, то је та група знања и пракси о спорту и гимнастици, усмерена или оријентисана на развој телесних способности.
Физичка култура није повезана само са вежбањем физичких активности, већ и са свиме што радимо у циљу добре и боље неге свог тела; и да су то такође активности које радимо из задовољства, а не због обавеза, стога се те активности обично називају рекреативним активностима, јер их често не усвајамо као рутину. Физичке вежбе, спорт и гимнастика допуњују здрав, витално активан живот и здраву и уравнотежену исхрану; мада треба напоменути да ум такође игра фундаменталну улогу у постизању изврсног степена благостања. А за ово морамо избегавати стресне ситуације, проводити више времена са пријатељима, породицом или вољенима да бисмо допринели својој добробити.
Сходно томе, можемо рећи да физичка култура није означена као наука већ као дисциплина, то је зато што није надлежна за одређени предмет проучавања, већ зато што узима одређене елементе из различитих наука и на основу ње формира сопствене теоријски оквир.