Квалитативна евалуација је она у којој се оцењује квалитет процеса или се вреднује више од нивоа постигнућа који су ученици постигли као резултат динамике процеса наставе и учења. Настоји да постигне холистички опис, односно покушава исцрпно, врло детаљно да анализира и активност и медије, као и употребу коју ученици остварују у учионици.
За разлику од традиционалног вредновања где су испити, тестови и други инструменти засновани углавном на квантитативном мерењу, квалитативно вредновање, иако се вреднује ниво академских постигнућа ученика, највећи интерес знати да се таква динамика јавља у процес учења
Као што је познато, мерење и вредновање академских постигнућа није само интелектуални задатак који се обично мери само испитима. Такође зависи од начина понашања ученика у погледу њихових ставова, осећања, интересовања, карактера и низа особина личности. Наставницима није лако да просуде о квалитету учења својих ученика тако што ће га морати сматрати саставним делом свог понашања.
Према идејама Фраенкела и Валлена (1996), када објашњава особине истраживача који спроводи квалитативну студију, наставник показује и неке основне карактеристике које нам помажу у описивању квалитативне евалуације:
1. Природно окружење у којем се ученик активно развија учествујући у учионици у наставно-наставној активности, директан је и примарни извор, а рад наставника као посматрача треба да буде кључни инструмент у вредновању.
2. Прикупљање података од стране наставника је углавном вербално, а не квантитативно.
3. Наставници истичу и процесе и резултате.
4. Анализа података се јавља на индуктивнији начин.
Што се тиче прикупљања података: они нису предмет статистичке анализе (ако су неки минимални, као што су проценти…) нити се њима манипулише као у експерименталним студијама. Подаци се не прикупљају на крају када се даје тест или инструмент, већ се прикупљају током континуираног процеса, односно током процеса поучавања и учења.
Анализа података је једна од метода синтезе и интеграције информација добијених из различитих инструмената и средстава за посматрање. Кохерентнија дескриптивна анализа која има за циљ постизање детаљне интерпретације наставног процеса, као и производа или постигнућа постигнутог са ученицима. (Холистички приступ). Они се континуирано изводе или одузимају током процеса. Супротно употреби квантитативних тестова који се завршавају резултатом, квалитативна процена преформулише резултате како се подаци тумаче.